З А К О Н
О ПОРЕЗУ НА ДОБИТ ПРЕДУЗЕЋА

«Службени гласник РС», бр. 25/2001, 80/2002, 43/2003 и 84/2004

Део први

ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК

Врсте пореских обвезника

Члан 1.

Порески обвезник пореза на добит предузећа (у даљем тексту: порески обвезник) је предузеће организовано у једном од следећих облика:
1) акционарско друштво;
2) друштво са ограниченом одговорношћу;
3) ортачко друштво;
4) командитно друштво;
5) друштвено предузеће;
6) јавно предузеће.

Порески обвезник је и задруга која остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду.

Порески обвезник је, у складу са законом, и друго правно лице које није организовано у смислу ст. 1. и 2. овог члана, ако остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду.


Порески обвезник из члана 1. овог закона је резидент Републике Србије (у даљем тексту: резидентни обвезник) који подлеже опорезивању добити коју оствари на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република) и изван ње.

Резидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано или има седиште стварне управе и контроле на територији Републике.


Нерезидент Републике (у даљем тексту: нерезидентни обвезник) подлеже опорезивању добити коју оствари пословањем преко сталне пословне јединице која се налази на територији Републике.

Нерезидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано и има седиште стварне управе и контроле ван територије Републике.


Стална пословна јединица је свако стално место пословања преко којег нерезидентни обвезник обавља делатност, а нарочито:
1. огранак;
2. погон;
3. представништво;
4. место производње, фабрика или радионица;
5. рудник, каменолом или друго место експлоатације природног богатства.

Сталну пословну јединицу чине и стално или покретно градилиште, грађевински или монтажни радови, ако трају дуже од шест месеци, и то:
а) једна од више изградњи или монтажа које се упоредно обављају, или
б) неколико изградњи или монтажа које се обављају без прекида једна за другом.

Ако лице, заступајући нерезидентног обвезника, има и врши овлашћење да закључује уговоре у име тог обвезника, сматра се да нерезидентни обвезник има сталну пословну јединицу у погледу послова које заступник врши у име обвезника.

Не постоји стална пословна јединица ако нерезидентни обвезник обавља делатност преко комисионара, брокера или било ког другог лица које, у оквиру властите делатности, послује у своје име, а за рачун обвезника.

Сталну пословну јединицу не чини :

1. држање залиха робе или материјала који припадају нерезидентном обвезнику искључиво у сврху складиштења, приказивања или испоруке, као ни коришћење просторија искључиво за то намењених;

2. држање залиха робе или материјала који припадају нерезидентном обвезнику искључиво у сврху прераде у другом предузећу или од стране предузетника;

3. држање сталног места пословања искључиво у сврху набављања робе или прикупљања информација за потребе нерезидентног обвезника, као ни у сврху обављања било које друге активности припремног или помоћног карактера за потребе нерезидентног обвезника.


Нерезидентни обвезник води у сталној пословној јединици евиденцију којом се обухватају сви подаци о приходима и расходима, као и други подаци за утврђивање добити коју та јединица остварује пословањем на територији Републике.

Начин вођење евиденције из става 1. овог члана прописује министар финансија.


Основица пореза на добит предузећа је опорезива добит.

Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити обвезника, исказане у билансу успеха, који је сачињен у складу са међународним рачуноводственим стандардима (у даљем тексту: МРС) и прописима којима се уређује рачуноводство, на начин утврђен овим законом.

Усклађивање расхода


За утврђивање опорезиве добити признају се расходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС и прописима којима се уређује рачуноводство, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.


На терет расхода не признају се:
1) трошкови који се не могу документовати;
2) исправке вредности појединачних потраживања од лица којима се истовремено дугује;
3) поклони и прилози дати политичким организацијама;
4) поклони и други расходи пропаганде који нису документовани или је прималац повезано лице у смислу члана 59. овог закона;
5) камате због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина;
6) новчане казне и пенали;
7) примања запослених или других лица по основу удела у добити;
8) трошкови који нису настали у сврху обављања пословне делатности, ако овим законом није друкчије уређено.


Трошкови материјала и набавна вредност продате робе признају се у износима обрачунатим применом методе просечне цене или FIFO методе.

У погледу набавне цене материјала и вредности робе набављених од повезаних лица примењују се одредбе члана 61. овог закона.


Трошкови зарада, односно плата, признају се у износу обрачунатом на терет пословних расхода.


Обрачунате а неисплаћене отпремнине и новчане накнаде запосленом по основу одласка у пензију или престанка радног односа по другом основу, не признају се као расход у пореском билансу.


Амортизација сталних средстава признаје се као расход у износу и на начин утврђен овим законом.

Стална средства из става 1. овог члана обухватају материјална средства чији је век трајања дужи од једне године и чија је појединачна набавна цена у време набавке већа од просечне бруто зараде по запосленом у Републици, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, као и нематеријална средства.

Средства из става 2. овог члана разврставају се у пет група са следећим амортизационим стопама:
1) I група 2,5%
2) I I група 10%
3) I I I група 15%
4) I V група 20%
5) V група 30%

Амортизација за стална средства разврстана у I групу, утврђује се применом пропорционалне методе, на основицу коју чини набавна вредност средства, за свако стално средство посебно.

Амортизација за стална средства разврстана у групе I I – V утврђује се применом дегресивне методе на вредност средстава разврстаних по групама.

Основицу за амортизацију из става 5. овог члана у првој години чини набавна вредност, а у наредним периодима неотписана вредност.

Стална средства разврстана у I групу јесу непокретности.

Министар финансија ближе уређује начин разврставања сталних средстава по групама и начин утврђивања амортизације.



Издаци за здравствене, образовне, научне, хуманитарне, верске, заштиту човекове средине и спортске намене, признају се као расход у износу највише до 3,5% од укупног прихода.

Издаци за хуманитарне намене признају се само ако су извршени преко хуманитарних организација регистрованих за те намене.

Издаци за улагања у области културе признају се као расход у износу највише до 1,5% од укупног прихода.

Чланарине коморама, савезима и удружењима признају се као расход у пореском билансу највише до 0,1% укупног прихода.

Чланарине чија је висина прописана законом признају се као расход у износу који је прописан законом.

Издаци за рекламу, пропаганду и репрезентацију признају се као расход у износу до 3% од укупног прихода.

Као расходи пропаганде у пореском билансу се признају само они поклони и други расходи који служе промоцији пословања пореског обвезника.

Ближе прописе о томе шта се у смислу овог закона сматра улагањем у области културе доноси министар надлежан за послове културе, по прибављеном мишљењу министра финансија.


На терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, под условом:
1) да се несумњиво докаже да су та потраживања претходно била укључена у приходе обвезника;
2) да је то потраживање у књигама пореског обвезника отписано као ненаплативо;
3) да порески обвезник пружи доказе о неуспелој наплати тих потраживања судским путем.

На терет расхода признаје се исправка вредности појединачних потраживања, ако је од рока за њихову наплату прошло најмање 60 дана.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања која су призната као расход, а која се касније наплате, у моменту наплате улазе у приходе пореског обвезника.

На терет расхода у пореском билансу признају се укупно обрачунате камате, изузев камата због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина.

У случају кредита од повезаних лица, обрачуната камата умањиће се на начин предвиђен у члану 62. овог закона.


Камата и припадајући трошкови по основу зајма одобреног сталној пословној јединици из члана 4. овог закона од стране њене нерезидентне централе не признају се као расход у пореском билансу сталне пословне јединице.

Накнада по основу ауторског права и права индустријске својине (у даљем тексту: ауторска накнада), коју стална пословна јединица из члана 4. овог закона исплаћује својој нерезидентној централи, не признаје се као расход у пореском билансу сталне пословне јединице.


На терет расхода у пореском билансу признају се и плаћени порези на имовину, доприноси за обавезно социјално осигурање које плаћа послодавац, таксе и друге јавне дажбине које не зависе од резултата пословања.


На терет расхода у пореском билансу банака и других финансијских организација признаје се увећање опште исправке вредности, утврђене у складу са прописима Народне банке Србије, као разлика износа ове исправке на крају и на почетку пореске године, односно у периоду израде пореског биланса.


На терет расхода признају се извршена дугорочна резервисања за обнављање природних богатстава, за трошкове у гарантном року и задржане кауције и депозите.


На терет расхода у пореском билансу не признају се расходи настали по основу обезвређења имовине, које се утврђује као разлика између набавне цене имовине утврђене у складу са овим законом и њене процењене надокнадиве вредности, осим у случају оштећења услед више силе.


За утврђивање опорезиве добити признају се приходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС и прописима којима се уређује рачуноводство, осим прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.


Код потраживања од дужника са статусом повезаног лица из члана 59. овог закона или кредита који обвезник даје дужнику са статусом повезаног лица, камата и припадајући трошкови који улазе у приходе у пореском билансу, не могу бити мањи од оних који би се остварили да је то потраживање уговорено на тржишту, односно да је одобрен кредит на тржишту у пореском периоду.


Приход који резидентни обвезник оствари по основу дивиденди и удела у добити од другог резидентног обвезника, не улази у пореску основицу.

Министар финансија ближе уређује начин изузимања прихода из става 1. овог члана из пореске основице.


Приходи и расходи који због фундаменталне грешке или промене рачуноводствене политике нису исказани у финансијским извештајима у периоду у којем су настали, не укључују се у добит или губитак текућег периода, већ се накнадно установљене грешке и ефекти промене рачуноводствене политике исправљају у финансијским извештајима за годину у којој су настале.

Фундаменталном грешком из става 1. овог члана сматра се грешка дефинисана на начин у МРС, ако за више од 2% мења опорезиву добит, односно губитак исказан у пореском билансу.


У вредност залиха недовршене производње, полупроизвода и готових производа, за обрачун опорезиве добити признају се трошкови производње у складу са законом којим се уређује рачуноводство.

У случајевима дугог производног циклуса и наглашеног сезонског утицаја на обим активности, допуштено је да се у вредност залиха из става 1. овог члана укључи и припадајући део општих трошкова управљања и продаје и трошкова финансирања.

Вредност залиха обрачуната сагласно ст. 1. и 2. овог члана не може бити већа од њихове продајне вредности на дан подношења пореског биланса.

Капиталним добитком сматра се приход који обвезник оствари продајом, односно другим преносом уз накнаду (у даљем тексту: продаја):
1) непокретности;
2) права индустријске својине;
3) удела у имовини правних лица и акција и осталих хартија од вредности, осим обвезница издатих у складу са прописима којима се уређује измирење обавеза Републике по основу зајма за привредни развој и девизне штедње грађана, државних записа Републике и записа Народне банке Србије.

Капитални добитак представља разлику између продајне цене имовине из става 1. овог члана (у даљем тексту: имовина) и њене набавне цене, усклађене према одредбама овог закона.

Ако је разлика из става 2. овог члана негативна, у питању је капитални губитак.


За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, продајном ценом се сматра уговорена цена, односно тржишна цена коју утврђује надлежни порески орган, ако оцени да је уговорена цена нижа од тржишне.

Као уговорена, односно тржишна цена из става 1. овог члана узима се цена без пореза на пренос апсолутних права.

Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом се сматра тржишна цена права које се добија у накнаду, утврђена на начин из става 1. овог члана, коригована за евентуално примљену или плаћену разлику у новцу.


За сврху одређивања капиталног добитка, набавна цена, у смислу овог закона, јесте цена по којој је обвезник стекао имовину, умањена по основу амортизације.

Ако цена по којој је имовина набављена није исказана у пословним књигама обвезника, или није исказана у складу са ставом 1. овог члана, набавна цена за сврху одређивања капиталног добитка јесте тржишна цена на дан набавке, коју утврди надлежни порески орган, на начин прописан у ставу 1. овог члана.

Код продаје непокретности у изградњи, набавну цену из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње који су до дана продаје исказани у складу са прописима којима се уређује рачуноводство.

Код хартија од вредности које су котиране на берзи, набавна цена јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако то не учини - најнижа забележена котизација у времену од годину дана које претходи продаји хартије од вредности.

Код хартија од вредности које се не котирају на берзи, набавна цена јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако то не учини - њена номинална вредност.


Капитални добитак укључује се у опорезиву добит у износу одређеном на начин из чл. 27-29. овог закона.

Капитални губитак остварен при продаји једног права из имовине може се пребити са капиталним добитком оствареним при продаји другог права из имовине у истој години.

Ако се и после пребијања из става 1. овог члана искаже капитални губитак, допуштено је његово пребијање на рачун будућих капиталних добитака у наредних десет година.


Припајање, спајање или подела правног лица доводи до одлагања настанка пореске обавезе по основу капиталних добитака.

Пореска обавеза по основу капиталних добитака из става 1. овог члана настаће у тренутку кад правно лице које је настало статусном променом изврши продају имовине преузете по основу те статусне промене.

Капитални добитак из става 2. овог члана обрачунава се као разлика између продајне цене имовине и њене набавне цене коју је платило правно лице које је ту имовину унело у правно лице настало статусном променом, усклађене на начин из члана 29. овог закона од дана набавке до дана продаје.

Право на одлагање плаћања пореза на добит предузећа за капиталне добитке остварене на начин из става 1. овог члана стиче се ако је власник правног лица које је извршило пренос имовине приликом припајања, спајања или поделе добио накнаду у облику акција или удела у правном лицу на које је пренос имовине извршен, као и евентуалну готовинску накнаду, чији износ не прелази 10% номиналне вредности добијених акција, односно удела.

Ако готовинска накнада из става 4. овог члана прелази 10% номиналне вредности добијених акција, односно удела, пореска обавеза по основу капиталног добитка настаје у моменту статусне промене, а капитални добитак се обрачунава као разлика између цене по којој би се имовина могла продати на тржишту и набавне цене из члана 29. овог закона.


Губици остварени из пословних, финансијских и непословних трансакција, утврђени у пореском билансу, изузев оних из којих произлазе капитални добици и губици утврђени у складу са овим законом, могу се пренети на рачун добити утврђене у годишњем пореском билансу из будућих обрачунских периода, али не дуже од десет година.


Коришћење пореске погодности из члана 32. овог закона не престаје у случају статусних промена по основу спајања и припајања, као ни у случајевима организовања друштвеног предузећа у акционарско друштво или друштво са ограниченом одговорношћу, нити у другим случајевима организовања обвезника.

У случају поделе, погодност из члана 32. овог закона сразмерно се дели и о томе се обавештава надлежни порески орган.



Добит утврђена у поступку ликвидације обвезника подлеже опорезивању.

Добит обвезника у току ликвидације се утврђује као позитивна разлика имовине обвезника са краја и са почетка ликвидационог поступка.

Обвезник над којим се отвара поступак ликвидације дужан је да надлежном пореском органу поднесе пријаву и порески биланс, и то:
1) са стањем на дан отварања поступка ликвидације - у року од 15 дана од дана отварања поступка ликвидације;
2) са стањем на дан окончања поступка ликвидације - у року од 15 дана од достављања решења о окончању поступка ликвидације.

Период за који се утврђује основица из става 2. овог члана одговара стварном трајању поступка ликвидације, али не може бити дужи од једне године, с тим што, уколико се поступак пренесе у наредну годину, обвезник саставља и порески биланс са стањем на дан 31. децембра текуће године, који се подноси у року од 10 дана од дана истека рока прописаног за подношење финансијских извештаја.


Остатак имовине ликвидационе масе после подмирења поверилаца (ликвидациони вишак) изнад вредности уложеног капитала, сматра се капиталним добитком.


Ако је вредност уложеног капитала већа од ликвидационог вишка, остварује се капитални губитак.


Одредбе члана 34. овог закона сходно се примењују и у поступку стечаја.


Порески период за који се обрачунава порез на добит је пословна година.

Пословна година је календарска година, осим у случају престанка или отпочињања обављања делатности у току године, укључујући и статусне промене.


Стопа пореза на добит предузећа је пропорционална и једнообразна.

Стопа пореза на добит предузећа износи 10%.


На приходе које оствари нерезидентни обвезник од резидентног обвезника по основу дивиденди и удела у добити у правном лицу, ауторских накнада, камата, капиталних добитака и накнада по основу закупа непокретности и покретних ствари, обрачунава се и плаћа порез по одбитку по стопи од 20%, ако међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено.

Порез по одбитку не обрачунава се и не плаћа ако се приход из става 1. овог члана исплаћује сталној пословној јединици нерезидентног обвезника из члана 4. овог закона.


Код обрачуна пореза по одбитку на приходе нерезидента, исплатилац прихода примењује одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, под условом да нерезидент докаже статус резидента државе са којом је државна заједница Србија и Црна Гора закључила уговор о избегавању двоструког опорезивања и да је нерезидент стварни власник прихода.

Статус резидента државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања у смислу става 1. овог члана, нерезидент доказује код исплатиоца прихода потврдом или другим одговарајућим документом овереним од надлежног органа друге државе уговорнице чији је резидент.

Ако исплатилац прихода примени одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, а нису испуњени услови из става 1. и 2. овог члана, што за последицу има мање плаћени износ пореза, дужан је да плати разлику између плаћеног пореза и дугованог пореза по овом закону.

Надлежни порески орган, на захтев нерезидента, дужан је да изда потврду о порезу плаћеном у Републици.


Ради остваривања циљева економске политике у погледу стимулисања привредног раста, развоја малих предузећа, концесионих улагања, запошљавања радника и побољшања еколошке ситуације, обвезницима се пружају порески подстицаји.

Порески подстицаји у односу на порез на добит предузећа утврђују се само овим законом.
Убрзана амортизација


Обвезник има право на убрзану амортизацију сталних средстава под условима предвиђеним овим законом.

Убрзана амортизација спроводи се на начин предвиђен у члану 10. овог закона, по стопама које могу бити до 25% више од прописаних.


Право на убрзану амортизацију обвезник има у односу на стална средства која служе за:
1) спречавање загађивања ваздуха, воде и земљишта, ублажавање буке, уштеде енергије, пошумљавање, прикупљање и коришћење отпадака као индустријских сировина или енергетских горива;
2) научноистраживачки рад;
3) школовање и обуку кадрова.

Право на убрзану амортизацију обвезник има и у односу на рачунарску опрему.


Ослобађа се плаћања пореза на добит предузећа обвезник из члана 1. став 3. овог закона (у даљем тексту: недобитна организација) који у години за коју се одобрава право на ослобођење оствари вишак прихода над расходима до 300.000 динара, под следећим условима:
1) да недобитна организација не расподељује тако остварени вишак својим оснивачима, члановима, директорима, запосленима или са њима повезаним лицима;
2) да лична примања која недобитна организација исплаћује запосленима, директорима и са њима повезаним лицима не прелазе износ двоструког просека за делатност у којој је недобитна организација разврстана;
3) да недобитна организација не расподељује имовину у корист својих оснивача, чланова, директора, запослених или са њима повезаних лица.

Право на ослобођење нема недобитна организација која оствари вишак прихода над расходима већи од 300.000 динара, као ни недобитна организација која има монополски или доминантан положај на тржишту у смислу закона којим се уређује сузбијање монополског или доминантног положаја.

Недобитна организација дужна је да у пореском билансу посебно искаже приходе остварене на тржишту и са њима повезане расходе.

Повезаним лицима се сматра лице из члана 59. овог закона.

Садржај пореског биланса из става 3. овог члана прописује министар финансија.


У случају концесионог улагања, концесионо предузеће, односно концесионар који има регистровано предузеће за обављање концесионе делатности ослобађа се плаћања пореза на добит остварену по основу прихода од предмета концесије на рок до пет година од дана уговореног завршетка концесионог улагања у целини.

Уколико концесионо предузеће, односно концесионар из става 1. овог члана остварује добит пре завршетка концесионог улагања, ослобађа се плаћања пореза на добит.

Дужину рока из ст. 1. и 2. овог члана утврђује Влада Републике Србије концесионим актом, односно уговором о концесији, у зависности од времена потребног за почетак коришћења предмета концесије.

Концесионар који сагласно закону којим се уређују концесије није дужан да оснује концесионо предузеће, ради остваривања права на ослобођење од плаћања пореза на добит, посебно обрачунава и утврђује добит остварену по основу прихода од предмета концесије у складу са законом.

Министар финансија ближе уређује начин исказивања прихода и расхода концесионара из става 4. овог члана.


Ослобађа се плаћања пореза на добит предузећа предузеће за радно оспособљавање, професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалидних лица, сразмерно учешћу тих лица у укупном броју запослених.

Обвезнику који је остварио добит у новооснованој пословној јединици у недовољно развијеним подручјима умањује се порез на добит предузећа у трајању од две године, сразмерно учешћу тако остварене добити у укупној добити предузећа.

Услов за остваривање олакшице у облику умањења обрачунатог пореза (у даљем тексту: порески кредит) из става 1. овог члана је одвојено евидентирање пословања такве јединице.


Обвезнику који изврши улагања у основна средства у сопственој регистрованој делатности, признаје се право на порески кредит у висини од 20% извршеног улагања, с тим што не може бити већи од 50% обрачунатог пореза у години у којој је извршено улагање.

Изузетно од става 1. овог члана, обвезнику који је према закону којим се уређује рачуноводство разврстан у мало предузеће, признаје се право на порески кредит у висини од 40% извршеног улагања у основна средства у сопственој регистрованој делатности, с тим што не може бити већи од 70% обрачунатог пореза у години у којој је извршено улагање.

Неискоришћени део пореског кредита може се пренети на рачун пореза на добит из будућих обрачунских периода, највише до лимита из става 1. и 2. овог члана, али не дуже од десет година.

У свакој од година периода из става 3. овог члана, прво се примењује порески кредит по основу улагања из те године, а затим се, до лимита из става 1. и 2. овог члана, примењују пренети порески кредити по редоследу улагања.

Основним средствима из става 1. и 2. овог члана не сматрају се: путнички аутомобили, осим аутомобила за такси превоз, рент-а-кар, обуку возача и специјалних путничких аутомобила са уграђеним уређајима за болеснике; намештај, осим намештаја за опремање хотела, мотела, ресторана, омладинских, дечијих и радничких одмаралишта; теписи; уметничка дела ликовне и примењене уметности и украсни предмети за уређење простора, као ни алат и инвентар са калкулативним отписом.

У случају отуђења основних средстава из става 1. и 2. овог члана пре истека рока од три године од дана набавке, порески обвезник губи право на порески кредит из става 1. и 2. овог члана и дужан је да плати неплаћени порез, који се индексира стопом раста цена на мало према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

У случају из става 6. овог члана, порески обвезник је дужан да отуђење основних средства пријави надлежном пореском органу у року од пет дана од дана отуђења тих средстава.


Изузетно од члана 48. став 1. и 2. овог закона, обвезнику се признаје право на порески кредит из тог члана у висини од 80% од улагања извршеног у тој години у основна средства за обављање делатности, под условом да је, у складу са законом којим се уређује класификација делатности и регистар јединица разврставања, разврстан у једну од следећих делатности:
01 – пољопривреда;
05 – рибарство;
17 – производња текстилних предива и тканина;
18 – производња одевних предмета, дорада и бојење крзна;
19 – прерада коже и производња предмета од коже;
27 – производња основних метала;
28 – производња стандарних металних производа;
29 – производња машина и уређаја;
30 – производња канцеларијских и рачунских машина;
31 – производња електричних машина и апарата;
32 – производња радио, ТВ и комуникационе опреме;
33 – производња медицинских, прецизних и оптичких инструмената;
34 – производња моторних возила, приколица и полуприколица;
35 – производња осталих саобраћајних средстава;
37 – рециклажа;
92 – група 9211 – кинематографска и видео производња.

Обвезнику који је разврстан у смислу става 1. овог члана, признаје се право на порески кредит за све делатности из тог става, за чије обављање је регистрован.

Обвезнику из става 1. и 2. овог члана, порески кредит се признаје без ограничења у односу на обрачунати порез у години у којој је извршено улагање и у наредних 10 година у које се може пренети неискоришћени део пореског кредита.

Код остваривања пореског кредита из става 1.-3. овог члана, примењују се одредбе члана 48. став 5.-7. овог закона.


Обвезнику који на неодређено време запосли нове раднике, обрачунати порез на добит предузећа умањује се у пореском периоду за износ једнак износу који чини 100% бруто зарада, односно плата, исплаћених тим запосленима, увећаних за припадајуће јавне приходе плаћене на терет послодавца.

Порески кредит из става 1. овог члана признаје се и у случају кад порески обвезник раскине уговор о раду са једним бројем запослених, ако у истом пореском периоду запосли више лица на неодређено време него што је број запослених са којима је раскинут уговор о раду.

У случају из става 2. овог члана, обрачунати порез умањује се за позитивну разлику између зарада, односно плата, увећаних за припадајуће јавне приходе на терет послодавца, исплаћених новозапосленим лицима и зарада, односно плата, увећаних за припадајуће јавне приходе на терет послодавца, које би од дана раскида уговора о раду до краја пореског периода примили радници са којима је раскинут уговор о раду.

Порески обвезник који уложи у своја основна средства, односно у чија основна средства друго лице уложи више од 600 милиона динара, који та средства користи у регистрованој делатности у Републици и у периоду улагања додатно запосли на неодређено време најмање 100 лица, ослобађа се плаћања пореза на добит предузећа у периоду од десет година сразмерно том улагању.

Пореско ослобођење примењује се по испуњењу услова из става 1. овог члана, од прве године у којој је остварена опорезива добит.

Новозапосленим лицима у смислу става 1. овог члана не сматрају се лица која су била запослена у, посредно или непосредно, зависном предузећу улагача.


Порески обвезник који, према прописима којима се уређује подстицање улагања у привреду Републике, обавља делатност на подручју од посебног интереса за Републику, ослобађа се плаћања пореза на добит предузећа за период од пет година, под следећим условима:
1) да је уложио у своја основна средства, односно у чија основна средства је друго лице уложило износ већи од шест милиона динара;
2) да користи 80% вредности основних средстава у регистрованој делатности на подручју од посебног интереса за Републику;
3) да у периоду улагања обвезника додатно запосли на неодређено време најмање пет лица;
4) да најмање 80% запослених на неодређено време има пребивалиште и боравиште на подручју од посебног интереса за Републику.
Пореско ослобођење из става 1. овог члана остварује се сразмерно улагању.

Пореско ослобођење примењује се по испуњењу услова из става 1. овог члана, од прве године у којој је остварена опорезива добит.

Запосленим на неодређено време на подручју од посебног интереса за Републику, код обвезника из става 1. овог члана, сматра се запослени који је код тог обвезника провео у радном односу и имао пребивалиште и боравиште на подручју од посебног интереса за Републику, најмање девет месеци у календарској години.

Новозапосленим лицима, у смислу става 1. тачка 3. овог члана, не сматрају се лица која су била запослена у, посредно или непосредно, зависном предузећу улагача.


Ако обвезник из чл. 50а и 50б овог закона, смањи број запослених испод броја утврђеног у члану 50а став 1. и члану 50б став 1. тачка 3), или смањи проценат утврђен у члану 50б став 1. тачка 4), губи право на пореско ослобођење за цели период коришћења пореског ослобођења и дужан је да плати порез који се валоризује применом стопе раста цена на мало према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.


Ако пре истека периода пореског ослобођења обвезник из чл. 50а и 50б овог закона прекине са пословањем, престане да користи или отуђи средства из члана 50а став 1. и члана 50б став 1, а у нова основна средства не уложи износ једнак тржишној цени отуђених средстава, дужан је да плати порез који се валоризује применом стопе раста цена на мало према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.


У износ улагања у основна средства из чл. 50а и 50б овог закона не урачунава се вредност опреме која је већ у употреби у Републици.


Уколико обвезник из чл. 50а и 50б овог закона стекне имовину спајањем, припајањем или поделом, уз одлагање капиталног добитка у складу са чланом 31. овог закона, у периоду од три године које претходе испуњењу услова и током периода пореског ослобођења из чл. 50а и 50б, дужан је да плати порез на остварену добит, сразмерно овако стеченој имовини.


Сразмера из чл. 50а, 50б и 50ђ овог закона утврђује се на начин који ближе уређује министар финансија.


Министар финансија ближе уређује начин вођења књиговодствене евиденције пословања за кориснике пореских подстицаја из чл. 50а и 50б овог закона.


Надлежна организациона јединица Пореске управе утврђује испуњеност услова за коришћење пореских подстицаја из чл. 50а и 50б овог закона.


Ако се посебним законом утврди општи интерес за стимулисањe развоја одређене делатности, Влада Републике Србије може прописати додатне пореске подстицаје за стимулисање развоја те делатности.
Део седми


Ако резидентни обвезник оствари добит пословањем у другој републици, односно држави, на коју је плаћен порез у тој републици, односно држави, на рачун пореза на добит предузећа утврђеног према одредбама овог закона одобрава му се порески кредит у висини пореза на добит плаћеног у тој другој републици, односно држави.

Порески кредит из става 1. овог члана не може бити већи од износа који би се обрачунао применом одредаба овог закона на добит остварену у другој републици, односно у иностранству.


Матичном предузећу - резидентном обвезнику Републике може се умањити обрачунати порез на добит предузећа за износ који одговара порезу који је његова нерезидентна филијала платила у другој републици, односно држави на добит из које су исплаћене дивиденде које се укључују у приходе матичног предузећа и на те исплаћене дивиденде.

Приходи од дивиденди из нерезидентне филијале укључују се у приходе резидентног матичног предузећа у износу увећаном за плаћени порез на добит предузећа, односно порез по одбитку на дивиденде из става 1. овог члана.

Порески кредит из става 1. овог члана може се користити за умањење обрачунатог пореза матичног предузећа највише до износа пореза који би по одредбама овог закона био обрачунат на добит, односно на дивиденду.

Неискоришћени део пореског кредита из става 1. овог члана може се пренети на рачун пореза матичног предузећа из будућих обрачунских периода, али не дуже од 10 година.

Мaтичним предузећем, у смислу овог закона, сматра се правно лице које поседује акције или уделе других правних лица под условима предвиђеним овим законом.

Филијалом, у смислу овог закона, сматра се правно лице у чијем капиталу матично предузеће учествује под условима предвиђеним овим законом.


Право на порески кредит из члана 52. овог закона има матично предузеће које је непрекидно у периоду од најмање годину дана који претходи подношењу биланса поседовало 25% или више акција, односно удела нерезидентне филијале.

Обвезник из става 1. овог члана је дужан да надлежном пореском органу поднесе одговарајуће доказе о величини свог учешћа у капиталу нерезидентне филијале, дужини трајања тог учешћа и порезу који је филијала платила у другој републици, односно држави, заједно са њеним билансом успеха и пореским билансом.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и у случају када матично предузеће остварује посредну контролу над нерезидентном филијалом кроз поседовање 25% или више акција, односно удела друге нерезидентне филијале.


Начин остваривања права на порески кредит из чл. 52. и 53. овог закона ближе уређује министар финансија.


Матично предузеће и зависна предузећа, у смислу овог закона, чине групу повезаних предузећа ако међу њима постоји непосредна или посредна контрола над најмање 75% акција или удела.

Повезана предузећа имају право да траже пореско консолидовање под условом да су сва повезана предузећа резиденти Републике.

Захтев за пореским консолидовањем матично предузеће подноси надлежном пореском органу.


Сваки члан групе повезаних предузећа дужан је да поднесе свој порески биланс, а матично предузеће подноси консолидовани порески биланс за групу повезаних предузећа.

У консолидованом пореском билансу губици једног или више повезаних предузећа пребијају се на рачун добити осталих повезаних предузећа у групи.

За обрачунати порез по консолидованом билансу обвезници су појединачна повезана предузећа из групе, сразмерно опорезивој добити из појединачног пореског биланса.

Министар финансија ближе уређује начин спречавања двоструког ослобођења или двоструког опорезивања појединих позиција у консолидованом пореском билансу.


Једном одобрено пореско консолидовање примењује се најмање пет година.

Ако се пре истека рока из става 1. овог члана измене услови из члана 55. ст. 1. и 2. овог закона, или се једно предузеће, више повезаних предузећа, или сва повезана предузећа у групи накнадно определе за појединачно опорезивање пре истека рока из става 1. овог члана, сва повезана предузећа су дужна да сразмерно плате разлику на име пореске привилегије коју су искористили.


Трансферном ценом сматра се цена настала у вези са трансакцијама средствима или стварањем обавеза међу повезаним лицима.

Лицем повезаним са обвезником сматра се оно физичко или правно лице у чијим се односима са обвезником јавља могућност контроле или значајнијег утицаја на пословне одлуке.

Поседовање више од 50% или појединачно највећег дела акција или удела сматра се омогућеном контролом над обвезником.

Утицај на пословне одлуке обвезника постоји, поред случаја предвиђеног у ставу 3. овог члана, и када лице повезано са обвезником поседује више од 50% или појединачно највећи број гласова у обвезниковим органима управљања.

Лицем повезаним са обвезником сматра се и оно правно лице у коме, као и код обвезника, иста физичка или правна лица непосредно или посредно учествују у управљању, контроли или капиталу, на начин предвиђен у ст. 3. и 4. овог члана.


Обвезник је дужан да трансакције из члана 59. став 1. овог закона посебно прикаже у свом пореском билансу.

Обвезник је дужан да, заједно са трансакцијама из члана 59. став 1. овог закона, у пореском билансу посебно прикаже вредност истих трансакција по ценама које би се оствариле на тржишту таквих или сличних трансакција да се није радило о повезаним лицима (принцип "ван дохвата руке").

Обавезе из ст. 1. и 2. овог члана односе се и на трансакције између сталне пословне јединице из члана 4. овог закона и њене нерезидентне централе.


Разлика између цене утврђене применом принципа "ван дохвата руке" и обвезникове трансферне цене укључује се у пореску основицу.

Код утврђивања цене трансакције по принципу "ван дохвата руке", користе се упоредиве цене на тржишту, а кад то није могуће, метода коштања увећана за уобичајену зараду или метода препродајне цене.

Министар финансија ближе уређује начин примене метода из става 2. овог члана.
Камата "ван дохвата руке" и спречавање утањене капитализације


Код дуга према повериоцу са статусом повезаног лица из члана 59. овог закона, пореском обвезнику, изузев банци или другој финансијској организацији, не признају се као расход у пореском билансу камата и припадајући трошкови изнад нивоа једнаког производу четвороструке вредности обвезниковог сопственог капитала и,
1) у случају зајма деноминованог у динарима, 110% каматне стопе коју Народна банка Југославије примењује на зајмове које одобрава комерцијалним банкама на дан 31. децембра претходне године; односно,
2) у случају девизног зајма, 110% каматне стопе коју централна банка државе чија је валута у питању примењује на зајмове које одобрава комерцијалним банкама на дан 31. децембра претходне године.

Сопствени капитал, у смислу овог закона, једнак је разлици између активе на основу које обвезник остварује доходак, који се укључује у укупан приход, и дугова са њом повезаних, с тим што су и актива и дугови упросечени за стање на дан 1. јануара и 31. децембра текуће године.

Камата и припадајући трошкови изнад нивоа предвиђеног у ставу 1. овог члана могу се пренети као расход у пореском билансу за наредну годину.

За банке и друге финансијске организације лимит из става 1. овог члана једнак је производу десетоструке вредности сопственог капитала и каматне стопе предвиђене у тачки 1, односно у тачки 2. тога става.

Министар финансија ближе уређује примену камате "ван дохвата руке" и начин спречавања утањене капитализације.


Порески обвезник дужан је да надлежном пореском органу поднесе пореску пријаву у којој је обрачунат порез, и порески биланс за период за који се утврђује порез.

Уз пореску пријаву и порески биланс, обвезник је дужан да надлежном пореском органу достави и биланс успеха, биланс стања, извештај о новчаним токовима, извештај о променама на капиталу, као и другу документацију прописану овим законом.

Пореска пријава подноси се у року од 10 дана од дана истека рока прописаног за подношење финансијских извештаја.

Садржај пореске пријаве и пореског биланса ближе уређује министaр финансија.


Обвезник пореза који у току године отпочне са обављањем делатности, дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа.

У пореској пријави из става 1. овог члана, обвезник даје процену прихода, расхода и добити за ту годину.


Обвезник коме истекне рок за остваривање права на пореско ослобођење у току године, дужан је да надлежном пореском органу поднесе пореску пријаву са пореским билансом у року од 15 дана од дана истека тог рока.


Порески обвезник је дужан да у пореској пријави обрачуна порез на добит за порески период за који се пријава подноси.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио мање пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, дужан је да разлику уплати најкасније до подношења пореске пријаве.

Уз пореску пријаву, порески обвезник је дужан да поднесе доказ о уплати разлике пореза из става 2. овог члана.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио више пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, више плаћени порез урачунава се као аконтација за наредни период, или се обвезнику враћа на његов захтев.


Порески обвезник током године порез на добит плаћа у виду месечних аконтација, чију висину утврђује на основу пореске пријаве за претходну годину, у којој исказује и податке од значаја за утврђивање висине аконтације у текућој години.

Месечна аконтација пореза на добит плаћа се до 15-ог у месецу за претходни месец.

Плаћање месечних аконтација у складу са пореском пријавом из става 1. овог члана, врши се од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је пријава поднета.

До почетка плаћања месечне аконтације у складу са ставом 3. овог члана, обвезник у текућој години плаћа месечну аконтацију у висини која одговара месечној аконтацији из последњег месеца претходног пореског периода.

На износ месечних аконтација које нису плаћене у року утврђеном у ставу 2. овог члана, порески обвезник дужан је да обрачуна и плати камату, у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.


Ако у текућој години дође до значајних промена у пословању обвезника, промене пореских инструмената или других околности које битно утичу на висину месечне аконтације пореза, порески обвезник може поднети пореску пријаву са пореским билансом, у којој ће исказати податке од значаја за измену месечне аконтације и обрачунати њену висину, најкасније у року од 30 дана по истеку периода за који се саставља порески биланс.

Порески обвезник може започети плаћање аконтације у складу са пореском пријавом из става 1. овог члана, од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је пријава поднета.


Ако обвезник пореза не поднесе пореску пријаву, или ако се у поступку пореске контроле утврди да је пореска пријава непотпуна, да садржи нетачне податке или да постоје други недостаци и неправилности од значаја за утврђивање пореске обавезе, Пореска управа утврђује пореску обавезу за порески период, односно месечну аконтацију за текућу годину, у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.


У случају покретања поступка ликвидације и стечаја, ликвидациони, односно стечајни управник дужан је да најдоцније у року од 15 дана од дана покретања поступка обезбеди обрачун доспелих пореских обавеза ради наплате из ликвидационе, односно стечајне масе, и да о томе обавести надлежни порески орган.

Надлежни порески орган доноси решење којим се утврђује висина пореске обавезе у року од 30 дана од дана пријема пореске пријаве из члана 34. став 3. овог закона.


Порез по одбитку на приходе из члана 40. овог закона за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на прописане рачуне у моменту исплате прихода.

Порез по одбитку из става 1. овог члана, обрачунава се и плаћа по прописима који важе у моменту исплате прихода.

У погледу утврђивања, наплате и повраћаја пореза, правних лекова, казнених одредаба и других питања која нису уређена овим законом, примењују се одредбе закона којим се уређује порески поступак и пореска администрација.


За исплату пореза по одбитку јемчи исплатилац прихода.

За неизмирене пореске обавезе правног лица организованог у облику ортачког друштва неограничено солидарно одговара сваки члан друштва својом имовином.

За неизмирене пореске обавезе правног лица организованог у облику командитног друштва одговара неограничено солидарно комплементар.

Акционар који поседује више од 75% акција зависног друштва одговара неограничено солидарно за неизмирене пореске обавезе зависног друштва.

Пореске обавезе у смислу ст. 2. до 4. овог члана обухватају и трошкове принудне наплате, камате и новчане казне.


Новчаном казном од 100.000 до 600.000 динара казниће се за прекршај обвезник:
1) ако не обрачуна и не уплати порез по одбитку на дивиденде и уделе, ауторске накнаде, камате, капиталне добитке и накнаде од закупа непокретности и покретних ствари (члан 40.);
2) ако у прописаном року не пријави пореском органу отуђење основних средстава (члан 48. став 7.);
3) ако у пореском билансу не искаже посебно вредност трансакција са повезаним лицима у складу са принципом "ван дохвата руке" (члан 60.);
4) ако пореском органу не достави биланс успеха, биланс стања и другу документацију прописану овим законом (члан 63. став 2);
5) ако у прописаном року не поднесе порески биланс или ако у пореском билансу поднесе нетачне податке, што је за последицу могло да има смањење пореске основице или неосновано остваривање права на пореске подстицаје, или ако не поднесе остала прописана документа (чл. 34, 63, 65. и 70.);
6) ако по отпочињању обављања делатности у прописаном року не да процену прихода, расхода и добити за пословну годину (члан 64.);
7) ако не увећа месечну аконтацију или не изврши уплату месечне аконтације у прописаном року (члан 67. став 2. и 3. и члан 68. став 2.);
8) ако у прописаном року не изврши уплату разлике пореза обрачунатог у пореској пријави и уплаћених месечних аконтација пореза (члан 66. став 2. и 3.).

За радње из става 1. овог члана одговорно лице у правном лицу казниће се за прекршај новчаном казном од 2.500 до 20.000 динара.


Обвезнику који не поднесе пореску пријаву, односно порески биланс или ако у пријави, односно пореском билансу поднесе нетачне податке, што је за последицу могло да има смањење пореске основице или неосновано остваривање права на пореске подстицаје, или ако уз пореску пријаву не поднесе остала документа у складу са чл. 34., 63., 64., 65. и 70. овог закона, може се изрећи заштитна мера забране обављања одређених делатности у трајању од три месеца до једне године.

Обвезник који је до дана ступања на снагу овог закона стекао право на пореско ослобођење и олакшице из чл. 42. и 46. Закона о порезу на добит предузећа ("Службени гласник РС", бр. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 48/99 и 54/99) има право да користи то ослобођење до истека рока до кога је утврђено.


Поступак утврђивања и наплате пореза на добит предузећа за 2001. годину, који је започет по чл. 43. и 60а Закона о порезу на добит предузећа ("Службени гласник РС", бр. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 48/99 и 54/99) окончаће се у складу са тим законом.


Порески биланс за период од 1. јануара до 30. јуна 2001. године саставиће се у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Порески биланс из става 1. овог члана подноси се у року од осам дана по истеку рока прописаног за подношење полугодишњег обрачуна резултата пословања.


Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о порезу на добит предузећа ("Службени гласник РС", бр. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 48/99 и 54/99).
До доношења прописа по одредбама овог закона примењиваће се прописи донети на основу закона из става 1. овог члана.


Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јула 2001. године, осим члана 107. који се примењује од дана ступања на снагу Закона.
____________________________________________________________________
Ефекти усклађивања почетног стања у пословним књигама од 1. јануара 2004. године, ради примене МРС у складу са прописима који уређују рачуноводство, и члан 16. овог закона, нису од утицаја на утврђену пореску обавезу обвезника за 2003. годину и на висину утврђене аконтације за 2004. годину.


Влада Републике Србије уредиће начин утврђивања и плаћања месечних аконтација пореза на добит за 2004. годину после ступања на снагу овог закона.


Порески кредит из члана 30. овог закона, порески обвезник може остваривати у 2004. години по основу улагања у основна средства која су извршена у складу са одредбама тог члана, од дана ступања на снагу овог закона.


Обвезник који је до дана ступања на снагу овог закона стекао право и започео коришћење пореске олакшице по члану 49. Закона о порезу на добит предузећа («Службени гласник РС», бр. 25/01, 80/02 и 43/03), наставља са коришћењем те олакшице до истека рока њеног коришћења, под условима који су били прописани одредбама тог члана.


Порески обвезници који остваре право на пореске подстицаје по овом закону, не могу се довести у неповољнији положај у погледу услова и рокова за остваривање тих права због накнадне измене закона и других прописа.


Порески биланс за 2004. годину саставиће се у складу са одредбама овог закона.


Одредбе чл. 1.-14. и чл. 16.-19. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2004. године.


Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у «Службеном гласнику Републике Србије».