З А К О Н
О ПОРЕЗУ НА ДОБИТ ПРЕДУЗЕЋА

«Службени гласник РС», бр. 25/2001, 80/2002, 43/2003 и 84/2004

Део први

ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК

Врсте пореских обвезника

Члан 1.

Порески обвезник пореза на добит предузећа (у даљем тексту: порески обвезник) је предузеће организовано у једном од следећих облика:
1) акционарско друштво;
2) друштво са ограниченом одговорношћу;
3) ортачко друштво;
4) командитно друштво;
5) друштвено предузеће;
6) јавно предузеће.

Порески обвезник је и задруга која остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду.

Порески обвезник је, у складу са законом, и друго правно лице које није организовано у смислу ст. 1. и 2. овог члана, ако остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду.


Порески обвезник из члана 1. овог закона је резидент Републике Србије (у даљем тексту: резидентни обвезник) који подлеже опорезивању добити коју оствари на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република) и изван ње.

Резидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано или има седиште стварне управе и контроле на територији Републике.


Нерезидент Републике (у даљем тексту: нерезидентни обвезник) подлеже опорезивању добити коју оствари пословањем преко сталне пословне јединице која се налази на територији Републике.

Нерезидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано и има седиште стварне управе и контроле ван територије Републике.


Стална пословна јединица је свако стално место пословања преко којег нерезидентни обвезник обавља делатност, а нарочито:
1. огранак;
2. погон;
3. представништво;
4. место производње, фабрика или радионица;
5. рудник, каменолом или друго место експлоатације природног богатства.

Сталну пословну јединицу чине и стално или покретно градилиште, грађевински или монтажни радови, ако трају дуже од шест месеци, и то:
а) једна од више изградњи или монтажа које се упоредно обављају, или
б) неколико изградњи или монтажа које се обављају без прекида једна за другом.

Ако лице, заступајући нерезидентног обвезника, има и врши овлашћење да закључује уговоре у име тог обвезника, сматра се да нерезидентни обвезник има сталну пословну јединицу у погледу послова које заступник врши у име обвезника.

Не постоји стална пословна јединица ако нерезидентни обвезник обавља делатност преко комисионара, брокера или било ког другог лица које, у оквиру властите делатности, послује у своје име, а за рачун обвезника.

Сталну пословну јединицу не чини :

1. држање залиха робе или материјала који припадају нерезидентном обвезнику искључиво у сврху складиштења, приказивања или испоруке, као ни коришћење просторија искључиво за то намењених;

2. држање залиха робе или материјала који припадају нерезидентном обвезнику искључиво у сврху прераде у другом предузећу или од стране предузетника;

3. држање сталног места пословања искључиво у сврху набављања робе или прикупљања информација за потребе нерезидентног обвезника, као ни у сврху обављања било које друге активности припремног или помоћног карактера за потребе нерезидентног обвезника.


Нерезидентни обвезник води у сталној пословној јединици евиденцију којом се обухватају сви подаци о приходима и расходима, као и други подаци за утврђивање добити коју та јединица остварује пословањем на територији Републике.

Начин вођење евиденције из става 1. овог члана прописује министар финансија.


Основица пореза на добит предузећа је опорезива добит.

Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити обвезника, исказане у билансу успеха, који је сачињен у складу са међународним рачуноводственим стандардима (у даљем тексту: МРС) и прописима којима се уређује рачуноводство, на начин утврђен овим законом.

Усклађивање расхода


За утврђивање опорезиве добити признају се расходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС и прописима којима се уређује рачуноводство, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.


На терет расхода не признају се:
1) трошкови који се не могу документовати;
2) исправке вредности појединачних потраживања од лица којима се истовремено дугује;
3) поклони и прилози дати политичким организацијама;
4) поклони и други расходи пропаганде који нису документовани или је прималац повезано лице у смислу члана 59. овог закона;
5) камате због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина;
6) новчане казне и пенали;
7) примања запослених или других лица по основу удела у добити;
8) трошкови који нису настали у сврху обављања пословне делатности, ако овим законом није друкчије уређено.


Трошкови материјала и набавна вредност продате робе признају се у износима обрачунатим применом методе просечне цене или FIFO методе.

У погледу набавне цене материјала и вредности робе набављених од повезаних лица примењују се одредбе члана 61. овог закона.


Трошкови зарада, односно плата, признају се у износу обрачунатом на терет пословних расхода.


Обрачунате а неисплаћене отпремнине и новчане накнаде запосленом по основу одласка у пензију или престанка радног односа по другом основу, не признају се као расход у пореском билансу.


Амортизација сталних средстава признаје се као расход у износу и на начин утврђен овим законом.

Стална средства из става 1. овог члана обухватају материјална средства чији је век трајања дужи од једне године и чија је појединачна набавна цена у време набавке већа од просечне бруто зараде по запосленом у Републици, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, као и нематеријална средства.

Средства из става 2. овог члана разврставају се у пет група са следећим амортизационим стопама:
1) I група 2,5%
2) I I група 10%
3) I I I група 15%
4) I V група 20%
5) V група 30%

Амортизација за стална средства разврстана у I групу, утврђује се применом пропорционалне методе, на основицу коју чини набавна вредност средства, за свако стално средство посебно.

Амортизација за стална средства разврстана у групе I I – V утврђује се применом дегресивне методе на вредност средстава разврстаних по групама.

Основицу за амортизацију из става 5. овог члана у првој години чини набавна вредност, а у наредним периодима неотписана вредност.

Стална средства разврстана у I групу јесу непокретности.

Министар финансија ближе уређује начин разврставања сталних средстава по групама и начин утврђивања амортизације.



Издаци за здравствене, образовне, научне, хуманитарне, верске, заштиту човекове средине и спортске намене, признају се као расход у износу највише до 3,5% од укупног прихода.

Издаци за хуманитарне намене признају се само ако су извршени преко хуманитарних организација регистрованих за те намене.

Издаци за улагања у области културе признају се као расход у износу највише до 1,5% од укупног прихода.

Чланарине коморама, савезима и удружењима признају се као расход у пореском билансу највише до 0,1% укупног прихода.

Чланарине чија је висина прописана законом признају се као расход у износу који је прописан законом.

Издаци за рекламу, пропаганду и репрезентацију признају се као расход у износу до 3% од укупног прихода.

Као расходи пропаганде у пореском билансу се признају само они поклони и други расходи који служе промоцији пословања пореског обвезника.

Ближе прописе о томе шта се у смислу овог закона сматра улагањем у области културе доноси министар надлежан за послове културе, по прибављеном мишљењу министра финансија.


На терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, под условом:
1) да се несумњиво докаже да су та потраживања претходно била укључена у приходе обвезника;
2) да је то потраживање у књигама пореског обвезника отписано као ненаплативо;
3) да порески обвезник пружи доказе о неуспелој наплати тих потраживања судским путем.

На терет расхода признаје се исправка вредности појединачних потраживања, ако је од рока за њихову наплату прошло најмање 60 дана.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања која су призната као расход, а која се касније наплате, у моменту наплате улазе у приходе пореског обвезника.

На терет расхода у пореском билансу признају се укупно обрачунате камате, изузев камата због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина.

У случају кредита од повезаних лица, обрачуната камата умањиће се на начин предвиђен у члану 62. овог закона.


Камата и припадајући трошкови по основу зајма одобреног сталној пословној јединици из члана 4. овог закона од стране њене нерезидентне централе не признају се као расход у пореском билансу сталне пословне јединице.

Накнада по основу ауторског права и права индустријске својине (у даљем тексту: ауторска накнада), коју стална пословна јединица из члана 4. овог закона исплаћује својој нерезидентној централи, не признаје се као расход у пореском билансу сталне пословне јединице.


На терет расхода у пореском билансу признају се и плаћени порези на имовину, доприноси за обавезно социјално осигурање које плаћа послодавац, таксе и друге јавне дажбине које не зависе од резултата пословања.


На терет расхода у пореском билансу банака и других финансијских организација признаје се увећање опште исправке вредности, утврђене у складу са прописима Народне банке Србије, као разлика износа ове исправке на крају и на почетку пореске године, односно у периоду израде пореског биланса.


На терет расхода признају се извршена дугорочна резервисања за обнављање природних богатстава, за трошкове у гарантном року и задржане кауције и депозите.


На терет расхода у пореском билансу не признају се расходи настали по основу обезвређења имовине, које се утврђује као разлика између набавне цене имовине утврђене у складу са овим законом и њене процењене надокнадиве вредности, осим у случају оштећења услед више силе.


За утврђивање опорезиве добити признају се приходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС и прописима којима се уређује рачуноводство, осим прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.


Код потраживања од дужника са статусом повезаног лица из члана 59. овог закона или кредита који обвезник даје дужнику са статусом повезаног лица, камата и припадајући трошкови који улазе у приходе у пореском билансу, не могу бити мањи од оних који би се остварили да је то потраживање уговорено на тржишту, односно да је одобрен кредит на тржишту у пореском периоду.


Приход који резидентни обвезник оствари по основу дивиденди и удела у добити од другог резидентног обвезника, не улази у пореску основицу.

Министар финансија ближе уређује начин изузимања прихода из става 1. овог члана из пореске основице.


Приходи и расходи који због фундаменталне грешке или промене рачуноводствене политике нису исказани у финансијским извештајима у периоду у којем су настали, не укључују се у добит или губитак текућег периода, већ се накнадно установљене грешке и ефекти промене рачуноводствене политике исправљају у финансијским извештајима за годину у којој су настале.

Фундаменталном грешком из става 1. овог члана сматра се грешка дефинисана на начин у МРС, ако за више од 2% мења опорезиву добит, односно губитак исказан у пореском билансу.


У вредност залиха недовршене производње, полупроизвода и готових производа, за обрачун опорезиве добити признају се трошкови производње у складу са законом којим се уређује рачуноводство.

У случајевима дугог производног циклуса и наглашеног сезонског утицаја на обим активности, допуштено је да се у вредност залиха из става 1. овог члана укључи и припадајући део општих трошкова управљања и продаје и трошкова финансирања.

Вредност залиха обрачуната сагласно ст. 1. и 2. овог члана не може бити већа од њихове продајне вредности на дан подношења пореског биланса.

Капиталним добитком сматра се приход који обвезник оствари продајом, односно другим преносом уз накнаду (у даљем тексту: продаја):
1) непокретности;
2) права индустријске својине;
3) удела у имовини правних лица и акција и осталих хартија од вредности, осим обвезница издатих у складу са прописима којима се уређује измирење обавеза Републике по основу зајма за привредни развој и девизне штедње грађана, државних записа Републике и записа Народне банке Србије.

Капитални добитак представља разлику између продајне цене имовине из става 1. овог члана (у даљем тексту: имовина) и њене набавне цене, усклађене према одредбама овог закона.

Ако је разлика из става 2. овог члана негативна, у питању је капитални губитак.


За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, продајном ценом се сматра уговорена цена, односно тржишна цена коју утврђује надлежни порески орган, ако оцени да је уговорена цена нижа од тржишне.

Као уговорена, односно тржишна цена из става 1. овог члана узима се цена без пореза на пренос апсолутних права.

Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом се сматра тржишна цена права које се добија у накнаду, утврђена на начин из става 1. овог члана, коригована за евентуално примљену или плаћену разлику у новцу.


За сврху одређивања капиталног добитка, набавна цена, у смислу овог закона, јесте цена по којој је обвезник стекао имовину, умањена по основу амортизације.

Ако цена по којој је имовина набављена није исказана у пословним књигама обвезника, или није исказана у складу са ставом 1. овог члана, набавна цена за сврху одређивања капиталног добитка јесте тржишна цена на дан набавке, коју утврди надлежни порески орган, на начин прописан у ставу 1. овог члана.

Код продаје непокретности у изградњи, набавну цену из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње који су до дана продаје исказани у складу са прописима којима се уређује рачуноводство.

Код хартија од вредности које су котиране на берзи, набавна цена јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако то не учини - најнижа забележена котизација у времену од годину дана које претходи продаји хартије од вредности.

Код хартија од вредности које се не котирају на берзи, набавна цена јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако то не учини - њена номинална вредност.


Капитални добитак укључује се у опорезиву добит у износу одређеном на начин из чл. 27-29. овог закона.

Капитални губитак остварен при продаји једног права из имовине може се пребити са капиталним добитком оствареним при продаји другог права из имовине у истој години.

Ако се и после пребијања из става 1. овог члана искаже капитални губитак, допуштено је његово пребијање на рачун будућих капиталних добитака у наредних десет година.


Припајање, спајање или подела правног лица доводи до одлагања настанка пореске обавезе по основу капиталних добитака.

Пореска обавеза по основу капиталних добитака из става 1. овог члана настаће у тренутку кад правно лице које је настало статусном променом изврши продају имовине преузете по основу те статусне промене.

Капитални добитак из става 2. овог члана обрачунава се као разлика између продајне цене имовине и њене набавне цене коју је платило правно лице које је ту имовину унело у правно лице настало статусном променом, усклађене на начин из члана 29. овог закона од дана набавке до дана продаје.

Право на одлагање плаћања пореза на добит предузећа за капиталне добитке остварене на начин из става 1. овог члана стиче се ако је власник правног лица које је извршило пренос имовине приликом припајања, спајања или поделе добио накнаду у облику акција или удела у правном лицу на које је пренос имовине извршен, као и евентуалну готовинску накнаду, чији износ не прелази 10% номиналне вредности добијених акција, односно удела.

Ако готовинска накнада из става 4. овог члана прелази 10% номиналне вредности добијених акција, односно удела, пореска обавеза по основу капиталног добитка настаје у моменту статусне промене, а капитални добитак се обрачунава као разлика између цене по којој би се имовина могла продати на тржишту и набавне цене из члана 29. овог закона.


Губици остварени из пословних, финансијских и непословних трансакција, утврђени у пореском билансу, изузев оних из којих произлазе капитални добици и губици утврђени у складу са овим законом, могу се пренети на рачун добити утвр