|
|
З А К О Н О ПОРЕЗИМА НА ИМОВИНУ
(«Службени гласник РС», број 26/01, 45/02 - СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04 и 61/07)
Део први
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Порезима на имовину, у смислу овог закона, сматрају се:1) порез на имовину;2) порез на наслеђе и поклон;3) порез на пренос апсолутних права.
Део други ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ Предмет опорезивања
Члан 2.
Порез на имовину плаћа се на следећа права на непокретности:1) право својине;2) право плодоуживања;3) право употребе и право становања;4) право временског коришћења (тајм-шеринг);5) право закупа стана или стамбене зграде у складу са законом којим је уређеностановање, за период дужи од једне године или на неодређено време;6) право коришћења градског грађевинског, односно јавногграђевинског земљишта или осталог грађевинског земљишта у државној својини, површине преко 10 ари. Непокретностима,
у смислу става 1. овог члана, сматрају се: земљиште, стамбене и
пословне зграде, станови, пословне просторије, гараже, зграде и
просторије за одмор и рекреацију и други грађевински објекти, односно
њихови делови. У
случају кад на непокретности постоји неко од права из става 1. тач. 2)
до 6) овог члана, порез на имовину плаћа се на то право, а не на право
својине.
Члан 3.
- брише се – «Сл.гласник РС», бр.135/04Порески обвезник
Члан 4.
Обвезник
пореза на имовину на права из члана 2. овог закона је правно и физичко
лице које је ималац тих права на непокретности које се налазе на
територији Републике Србије. Ако
више правних или физичких лица остварује једно од права из члана 2.
овог закона на истој непокретности, порески обвезник је свако од њих,
сразмерно свом уделу. У
случају кад је непокретност, коју је стекла и користи јавна служба
(јавно предузеће, установа) и друга организација чији је оснивач
Република Србија, односно предузеће и друга организација улагањем
државног капитала, у државној својини, у складу са законом којим се
уређују средства у својини Републике Србије, порески обвезник је
корисник непокретности. Када
је ималац права на непокретности из члана 2. овог закона непознат или
није одређен, обвезник пореза на имовину је корисник непокретности. У
погледу резидентства правног лица примењују се одредбе закона којим се
уређује порез на добит предузећа, а у погледу резидентства физичког
лица одредбе закона којим се уређује порез на доходак грађана.Пореска основица Члан 5.
Основица
пореза на имовину код непокретности, осим пољопривредног и шумског
земљишта, где порески обвезник не води пословне књиге, је тржишна
вредност непокретности на дан 31. децембра године која претходи години
за коју се утврђује и плаћа порез на имовину, ако овим законом није
друкчије уређено. Висину
тржишне вредности непокретности утврђује надлежни порески орган, с тим
што се она сваке године умањује за амортизацију по стопи од 1,5%
применом пропорционалне методе, а највише до 70%. За
непокретност изграђену, односно стечену у току године, за коју се
утврђује и плаћа порез на имовину, основица пореза је тржишна вредност
одговарајуће непокретности на дан 31. децембра године која претходи
години за коју се утврђује порез на имовину. Члан 6.
Тржишна вредност непокретности из члана 5. овог закона утврђује се применом основних и корективних елемената. Основни елементи јесу:1) корисна површина;2) просечна тржишна цена квадратног метра одговарајућих непокретности на територији општине. Корективни елементи јесу:1) локација непокретности;2) квалитет непокретности;3) други елементи који утичу на тржишну вредност непокретности.
Члан 7.
Основица
пореза на имовину код пољопривредног и шумског земљишта, у смислу овог
закона, је петоструки износ годишњег катастарског прихода од тог
земљишта, према последњем податку организације надлежне за послове
катастра на дан 31. децембра године која претходи години за коју се
утврђује и плаћа порез на имовину. Основица
пореза на имовину код пољопривредног и шумског земљишта и других
непокретности пореског обвезника који води пословне књиге је вредност
непокретности утврђена у
његовим пословним књигама, у складу са прописима, са стањем на дан 31.
децембра године која претходи години за коју се утврђује и плаћа порез
на имовину.
Члан 8.
- брише се – «Сл.гласник РС», бр.135/04
Члан 9.
Начин утврђивања пореске основице из чл. 5. до 7. овог закона ближе уређује министар финансија.
Настанак пореске обавезе
Члан 10.
Обавеза
по основу пореза на имовину настаје даном стицања права, односно даном
почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне
дозволе или даном омогућавања коришћења имовине на други начин.
Пореске стопе
Члан 11.
Стопе пореза на имовину износе:1) на права на непокретности пореског обвезника који води пословне књиге – до 0,40%;2) на права на непокретности пореског обвезника који не води пословне књиге: | На пореску основицу | Плаћа се на име пореза | | 1 | до 6.000.000 динара | До 0,40% | | 2 | од 6.000.000 до 15.000.000 динара | порез из подтачке (1) + до 0,80%
на износ преко 6.000.000 динара | | 3 | од 15.000.000 до 30.000.000 динара | порез из подтачке (2) + до 1,50% на износ преко 15.000.000 динара | | 4 | преко 30.000.000 динара | порез из подтачке (3) + до 3% на износ преко 30.000.000 динара |
3) - брише се – «Сл.гласник РС», бр.135/04 У
случају да скупштина јединице локалне самоуправе не утврди висину
пореске стопе, или је утврди преко максималног износа из става 1. овог
члана, порез на имовину утврдиће се применом највише одговарајуће
пореске стопе из става 1. овог члана на права на непокретности
обвезника који води пословне књиге, односно обвезника који не води
пословне књиге.
Пореска ослобођења
Члан 12.
Порез на имовину не плаћа се на права на непокретности из члана 2. овог закона:1)
у државној својини које користе државни органи и организације и органи,
организације и службе јединица територијалне аутономије и локалне
самоуправе, као и директни и индиректни корисници буџетских средстава
према прописима којима се уређује буџетски систем, односно на добра у
општој употреби према прописима којима се уређују средства у својини
Републике Србије.2) дипломатских и конзуларних представништава страних држава, под условом реципроцитета;3)
у својини традиционалних цркава и верских заједница и других цркава и
верских заједница регистрованих у складу са законом којим се уређује
правни положај цркава и верских заједница, које су намењене и искључиво
се користе за обављање богослужбене делатности;4)
које су од надлежног органа проглашене културним или историјским
споменицима – на непокретности у целини, односно на посебне
делове, који служе за ове намене;5) - брише се – «Сл.гласник РС», бр.135/046) пољопривредно и шумско земљиште које се поново приводи намени – пет година, рачунајући од почетка привођења намени;7)
путеве, лучке обале и лукобране, бродске преводнице, пруге, аеродромске
писте, бране (водоуставе), објекте за заштиту од штетног дејства вода,
објекте за заштиту пољопривредног и шумског земљишта и друге еколошке
објекте;8) градско
односно јавно грађевинско или остало грађевинско земљиште у државној
својини, кад укупна површина грађевинске парцеле, односно грађевинских
парцела (не рачунајући земљиште под објектом једног обвезника), не
прелази 10 ари;9) склоништа људи и добара од ратних дејстава, осим ако се користе за намене по основу којих се остварује приход;10) економске зграде у пољопривреди;11) објекте, односно делове објеката који у складу са прописима непосредно служе за обављање комуналних делатности;12) за које је међународним уговором који је закључила Република Србија уређено да се неће плаћати порез на имовину. Порез
на имовину на територији јединице локалне самоуправе не плаћа обвезник
кад укупна основица за све његове непокретности на тој територији не
прелази износ од 400.000 динара. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се на непокретности које се трајно дају другим лицима ради остваривања прихода. Трајним
давањем другим лицима, у смислу става 3. овог члана, сматра се свако
уступање непокретности другом лицу уз накнаду, које у току 12 месеци,
непрекидно или са прекидима, траје дуже од 183 дана. Порез
на имовину не плаћа обвезник – ималац права на непокретности из
члана 2. овог закона, коју без накнаде уступи на коришћење лицу
прогнаном после 1. августа 1995. године, ако прогнано лице и чланови
његовог породичног домаћинства не остварују приходе, изузев прихода од
земљишта које је предмет опорезивања. Порез на имовину не плаћа се на грађевинско, односно пољопривредно земљиште у државној својини, које је дато у закуп.
Порески кредити
Члан 13.
Порез
на права из члана 2. овог закона на згради или стану у којем станује
обвезник умањује се 40% за обвезника и по 10% за сваког члана његовог
домаћинства, а највише 70% утврђеног пореза. Порез
на права из члана 2. овог закона на згради или стану у којем станује
члан породице обвезника умањује се по 10% за члана породице обвезника и
сваког члана његовог домаћинства, а највише до 30% утврђеног пореза. Утврђени
порез на права на зграде и станове површине до 60 м2, који нису на
градском грађевинском земљишту, односно на земљишту у грађевинском
подручју и не дају се у закуп, а у којима станују само лица старија од
65 година, умањује се за 75%. Домаћинством, у смислу овог закона, сматра се заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода чланова те заједнице.
Део трећи ПОРЕЗ НА НАСЛЕЂЕ И ПОКЛОН Предмет опорезивања
Члан 14.
Порез
на наслеђе и поклон плаћа се на права на непокретности из члана 2. став
1. тач. 1) до 5) овог закона, које наследници, односно поклонопримци
наслеђују, односно приме на поклон. Порез
на наслеђе и поклон из става 1. овог члана плаћа се и на наслеђе и
поклон права на непокретности из члана 2. став 1. тачка 6) овог закона,
независно од површине наслеђене или на поклон примљене непокретности. Порез
на наслеђе и поклон плаћа се и на наслеђени, односно на поклон примљени
готов новац, штедне улоге, депозите у банкама, новчана потраживања,
права интелектуалне својине, уделе у правном лицу, хартије од
вредности, право својине на употребљаваном моторном возилу,
употребљаваном пловном објекту, односно употребљаваном ваздухоплову на
сопствени погон осим државног, и друге покретне ствари. Порез на поклон плаћа се и у случају преноса без накнаде имовине правног лица. Употребљавано
моторно возило, употребљавани пловни објекат, односно употребљавани
ваздухоплов, у смислу овог закона, јесте моторно возило, пловни
објекат, односно ваздухоплов које је најмање једанпут, у складу са
прописима било регистровано, уписано у прописани уписник, односно за
које је било издато уверење или потврда о пловидбености, односно
дозвола за употребу, на територији Републике Србије. Поклоном,
у смислу овог закона, не сматра се пренос без накнаде права на
непокретностима и покретним стварима из ст. 1. до 4. овог члана, на
који се плаћа порез на додату вредност, у складу са прописима којима се
уређује порез на додату вредност, независно од постојања уговора о
поклону. Поклоном, у
смислу овог закона, не сматра се новчано примање по основима који су
изузети из дохотка за опорезивање, односно на које се плаћа порез у
складу са законом којим се уређује опорезивање дохотка грађана. Од опорезивања по овом закону изузима се пренос добитка у игри на срећу са организатора игре на добитника.
Порески обвезник
Члан 15.
Обвезник
пореза на наслеђе и поклон је резидент и нерезидент Републике Србије
који наследи или на поклон прими право из члана 14. ст. 1. и 2. овог
закона на непокретности која се налази на територији Републике. Обвезник
пореза на наслеђе и поклон који наследи или на поклон прими предмет
опорезивања из члана 14. став 3. овог закона је резидент Републике
Србије за предмет који се налази на територији Републике Србије, или у
иностранству. Обвезник
пореза на наслеђе и поклон који наследи или на поклон прими предмет
опорезивања из члана 14. став 3. овог закона је нерезидент Републике
Србије за предмет који се налази на територији Републике Србије.
Пореска основица
Члан 16.
Основица
пореза на наслеђе је тржишна вредност наслеђене имовине, умањена за
износ дугова, трошкова и других терета које је обвезник дужан да
исплати или на други начин измири из наслеђене имовине, на дан настанка
пореске обавезе. Основица
пореза на поклон је тржишна вредност на поклон примљене имовине, на дан
настанка пореске обавезе, коју утврђује надлежни порески орган. Код
другог и сваког следећег решења о наслеђивању између истог оставиоца и
наследника, односно код другог и сваког следећег поклона учињеног од
стране истог поклонодавца пореском обвезнику – поклонопримцу,
основицу пореза на наслеђе, односно поклон представља збир тржишних
вредности из става 1. овог члана текућег и претходних наслеђа, односно
текућег и претходних поклона.
Настанак пореске обавезе
Члан 17.
Пореска обавеза у односу на наслеђе настаје даном правоснажности решења о наслеђивању. Пореска
обавеза у односу на поклон настаје даном закључења уговора о поклону, а
ако уговор није закључен у писменој форми – даном пријема поклона. Ако
је на непокретности која је предмет наслеђивања или поклона
конституисано право плодоуживања, пореска обавеза настаје даном
престанка тог права, осим када је наследник односно поклонопримац лице
које је по одредбама овог закона ослобођено обавезе плаћања пореза на
наслеђе и поклон. Ако
се према закону, односно решењу о наслеђивању продаја наслеђених,
односно на поклон примљених покретних ствари из члана 14. став 3. овог
закона може вршити само на основу одобрења надлежног органа или по
протеку одређеног рока, пореска обавеза настаје даном правоснажности
решења о дозволи продаје, односно даном продаје ствари. Ако
уговор о поклону, решење о наслеђивању или одлука суда нису пријављени
у смислу чл. 35. и 37. овог закона, или су пријављени неблаговремено,
сматраће се да је пореска
обавеза настала даном сазнања надлежног пореског органа за наслеђивање
или поклон ствари, права или новца или признавање права која су предмет
опорезивања према члану 14. овог закона.Пореске стопе Члан 18.
Стопе пореза на наслеђе и поклон су прогресивне.
Члан 19.
Обвезници
који се, у односу на оставиоца, односно поклонодавца, налазе у другом
наследном реду по законском реду наслеђивања (у даљем тексту: наследни
ред), порез на наслеђе и поклон плаћају по следећим стопама:| На пореску основицу | плаћа се на име пореза | | до 300.000 динара | 2% | | преко 300.000 динара | 6.000 динара + 2,5% на износ преко 300.000 динара
|
Обвезници
који се, у односу на оставиоца односно поклонодавца, налазе у трећем и
даљем наследном реду, односно обвезници који са оставиоцем, односно
поклонодавцем нису у сродству, порез на наслеђе и поклон плаћају по
стопи од 2,5%.
Пореска ослобођења
Члан 20.
Порез
на наслеђе и поклон не плаћа се на новац, права, односно ствари из
члана 14. став 3. овог закона, уколико је појединачна тржишна, односно
номинална вредност предмета опорезивања, односно његов појединачни
износ мањи од 9.000 динара.
Члан 21.Порез на наслеђе и поклон не плаћа: 1)
наследник првог наследног реда, брачни друг и родитељ оставиоца,
односно поклонопримац првог наследног реда и брачни друг поклонодавца; 2)
наследник, односно поклонопримац земљорадник другог наследног реда који
наслеђује, односно прима на поклон имовину која му служи за обављање
пољопривредне делатности, ако је са оставиоцем, односно поклонодавцем
непрекидно живео у домаћинству најмање једну година пре смрти
оставиоца, односно пре пријема поклона; 3)
наследник, односно поклонопримац другог наследног реда – на један
наслеђени, односно на поклон примљени стан, ако је са оставиоцем
односно поклонодавцем непрекидно живео у заједничком домаћинству
најмање годину дана пре смрти оставиоца, односно пре пријема поклона; 4)
поклонопримац – на имовину која му је уступљена у оставинском
поступку, коју би наследио да се наследник – поклонодавац одрекао
наслеђа; 5) фонд и
фондација, на наслеђену или на поклон примљену имовину која служи
искључиво за намене за које су фонд и фондација основани; 6)
наследник, односно поклонопримац специјалних путничких аутомобила са
уграђеним уређајима за болеснике, специјалних путничких аутомобила за
обуку возача са уграђеним дуплим командама, као и путничких аутомобила
за такси и «рент а кар» који су посебно означени; 7) - брише се – «Сл.гласник РС», бр.135/04 8) Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, као наследник, односно поклонопримац; 9)
се на пренос акција без накнаде у поступку приватизације, у складу са
прописима којима је уређена приватизација, са субјекта приватизације на
стицаоца акција; 10)
се на пренос обвезница издатих у складу са прописима којима се уређује
измирење обавеза Републике Србије по основу зајма за привредни развој
Републике Србије, односно девизне штедње грађана; 11)
се на пренос дужничких хартија од вредности, у складу са законом, чији
је издавалац Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне
самоуправе, односно Народна банка Србије; 12)
прималац донације по међународном уговору који је закључила Република
Србија, када је тим уговором уређено да се на добијен новац, ствари или
права, неће плаћати порез на поклон; 13) се на имовину примљену од Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Ако
наследник, односно поклонопримац из става 1. тачка 2) овог члана
промени занимање пре истека пет година од дана када је наследио,
односно примио на поклон имовину, дужан је да о промени занимања
поднесе пријаву надлежном пореском органу у року од 10 дана од дана
настанка промене. У
случају престанка обављања такси или «рент а кар»
делатности, као и у случају поклона или отуђења на други начин без
накнаде путничког аутомобила прибављеног за обављање тих делатности пре
истека рока од пет година од дана набавке, обвезник пореза је дужан да
то пријави надлежном пореском органу у року од 10 дана од дана
престанка обављања делатности, поклона односно отуђења, да плати порез
на наслеђе и поклон који би био дужан да плати да није користио пореску
олакшицу и камату која се плаћа због доцње у плаћању пореза, од дана
набавке до дана пријављивања. У
случају из става 2. овог члана наследник, односно поклонопримац плаћа
порез на наслеђе и поклон по стопама из члана 19. став 1. овог закона.
Порески кредит
Члан 22.
Порез
на наслеђе, односно на поклон, обрачунат на пореску основицу из члана
16. став 3. овог закона, умањује се за износ плаћеног пореза на
наслеђе, односно на поклон, обрачунатог на основицу коју чини збир
тржишних вредности претходно наслеђених непокретности, права или
ствари, односно примљених поклона од истог оставиоца, односно
поклонодавца.
Део четврти ПОРЕЗ НА ПРЕНОС АПСОЛУТНИХ ПРАВА Предмет опорезивања
Члан 23.
Порез на пренос апсолутних права плаћа се код преноса уз накнаду: 1) стварних права на непокретности из члана 2. став 1. тач. 1) до 5) овог закона; 2) права интелектуалне својине; 3) удела у правном лицу и хартија од вредности; 4)
права својине на употребљаваном моторном возилу, употребљаваном пловном
објекту, односно употребљаваном ваздухоплову на сопствени погон осим
државног; 5) права коришћења градског односно јавног или осталог грађевинског земљишта, независно од његове површине; 6) - брише се – «Сл.гласник РС», бр.135/04 7) права на експроприсаној непокретности, ако се експропријација врши ради изградње стамбених или привредних објеката. Порез
на пренос апсолутних права плаћа се и код давања грађевинског земљишта
у државној својини у закуп, на период дужи од једне године или на
неодређено време, осим јавног грађевинског земљишта.
Члан 24. Преносом уз накнаду, у смислу члана 23. овог закона, сматра се и: 1)
стицање права својине и других права из члана 23. овог закона на основу
правоснажне судске одлуке или другог акта државног органа; 2) пренос уз накнаду целокупне имовине правног лица у случају његове редовне продаје, ликвидације или стечаја; 3)
пренос целокупне имовине правног лица на који се не плаћа порез на
додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату
вредност;3а) пренос
целокупне имови
| |